Kada nam je najavljena ovo poseta svi smo bili u neizvesnosti hoće li to biti trka konja na hipodromu ili nešto slično. Ja i još neki drugari sa optimizmom smo očekivali neki bliski susret sa dresiranim konjima. Domaćica, gospođa Jelena nas je vodila od boksa do boksa, pričala nam je o istorijatu svakog konja, godinama starosti, broju i veličini pehara koji su dobili galoperi.
Ergela Ljubičevo je najstarija srpska ergela, kod Požarevca, osnovana 1858.godine. Preteču današnje ergele predstavljalo je poljoprivredno dobro “Morava” koje je knez Miloš uzeo od Turaka. Po njegovom naredjenu, krajem septembra 1858.godine, na poljoprivredno dobro “Morava” prebačeno je 49 pastuva iz državne ergele “Dobričevo” kod Ćuprije. Na zahtev Mihaila Obrenovića 1866.godine ergela se naziva “LJUBIČEVO” u čast kneževe majke Ljubice koja je dosta vremena provela na ovom imanju. Ergela je te 1912. godine imala 156 kobila i preko 200 omadi. Neposredno pred izbijanje II svetskog rata, Ergela Ljubičevo ima 344 grla – 100 pastuva, 70 kobila punokrvne kao i polukrvne engleske rase, kao i nonijusa i lipicanera. U Požarevcu se 1964. godine održavaju prve Ljubičevske konjičke igre, pa se zbog toga dolazi na ideju da se Ergela “Ljubičevo” obnovi. U tu svrhu konjičko društvo poklanja ergeli 5 kobila i 1 pastuva, a nešto kasnije se kupuju 4 kobile u Madjarskoj. Pastuv Faktor se 1966. godine uvozi iz Nemačke. Njegov sin, čuveni Ljubičevac, 1974. godine osvaja prvu “Triplu krunu”. Radi poboljšanja genetskog potencijala, 1978.godine se uvozi sportsko grlo Vicenzo – izuzetan trkač i najbolji priplodni pastuv. Njegovo prvo ždrebe Eminenca osvaja derbi, Kastor II – jedini nepobedjeni galoper, 8 startova – 8 pobeda, čuveni Niger, zatim Mobi Dik, koji 1994. Godine osvaja “Triplu krunu”….
Ja sam kroz ogradu pomilovao veći broj konja, dok su se drugi gosti plašili da im priđu. Gospođica Jelena videvši da ja volim konje, načupala je punu šaku trave i dala meni da otvorenom šakom pružim najbližem konju. On je sa dva zahvata jezikom pojeo svu travu sa mog dlana. To je mene ispunilo nekom sigurnošću u radu sa dresiranim konjima.
Jedan zaista prijatan doživljaj, ili kako kaže jedan od komšija iz doma:”Fenomenalna šetnja!”
Savo Rakočević