Dom za stare „Lug“ prednjači u kvalitetu, vrsti i obimu usluga koje pruža kroz produženu rehabilitaciju, pored svih ostalih prostorno-tehničkih pogodnosti koje nudi. U svom sistemu nege, lečenja i rehabilitacije je uvrstio i logopedsku rehabilitaciju, tj. logopedske tretmane odraslih lica sa oštećenjem govorno- jezičkih i kognitivnih sposobnosti.
Logopedija se primarno bavi poremećajem komunikacije pod kojom podrazumevamo njene verbalne i neverbalne aspekte. U našoj javnosti manje je poznato da se logopedi bave i problemima komunikacije kod odraslih osoba.
Poremećaji govora i jezika se mogu javiti kao posledica:
- oštećenja sluha,
- glasa,
- traumatskih povreda mozga,
- moždanog udara,
- tumora mozga i grkljana,
- infekcija i trovanja,
- psihičkih poremećaja,
- demencija i
- drugih neurodegenerativnih i progresivnih oboljenja.
Sa starenjem populacije, kod nas i u svetu, uvećava se broj obolelih, pa se nameće potreba za poboljšanjem kvaliteta života kroz različite rehabilitacione postupke.
U logopedskoj i opštoj defektološkoj teoriji i praksi su se oduvek primenjivala znanja iz neuropsihologije, neurolingvistike, psihijatrije i ostalih graničnih naučnih disciplina. Sada se ta znanja proširuju i primenjuju i kod odraslih, a ne samo kod dece. Logopedija time pristupa na jedan integrativan i sistemski organizovan način kroz svoje autentične dijagnostičke i rehabilitacione procedure.
Logoped rehabilituje funkciju gutanja, zatim glas, govor, jezičke funkcije, stimuliše verbalno-misaone procese i druge kognitivne funkcije koje su u službi ili u tesnoj vezi sa govorom (pažnja, opažanje, pamćenje, učenje, mišljenje, egzekutivne funkcije). Svaka od navedenih funkcija predstavlja kompleksan sistem koji stičemo i učimo godinama, a koji može biti oštećen usled bolesti ili starosti.
Logopedske vežbe se sprovode individualno ili grupno. U logopedskoj rehabilitaciji koristimo polisenzornu stimulaciju, angažovana su sva čula, mnogi fiziološki i anatomski sistemi, poštujući socio-obrazovne, emocionalne i ostale psihološke karakteristike pojedinca, kao i njegove aktuelne potrebe.
U zavisnosti od vrste problema u radu se primenjuju različite metode i tehnike za poboljšanje komunikativnih i intelektualnih sposobnosti. Logoped pruža asistenciju prilikom lekarskog pregleda, zatim osoblju i porodici osobe koja ima otežanu komunikaciju i saradnju zbog gubitka sluha, šloga ili demencije.
Kaže se: „Jezik je ogledalo misli.“ Govor je jedina moždana funkcija koju od davnina nazivaju „moć govora“. Govoriti znači biti moćan.
Teško je zamisliti makar jedan svoj dan bez zvuka, izgovorene ili pročitane reči, misli. Jezik i govor nam omogućavaju da izrazimo emocije, stavove, pokažemo stečeno znanje i pamet, poreklo, ali i da se svađamo i ubeđujemo.
Zadatak logopeda je da u bolesti rehabilituje i kompenzuje gubitak, odloži progresiju poremećaja, kao i da koristi alternativne oblike komunikacije kada govor nije moguć, a u zdravlju da sačuva, obogati jezičku i intelektualnu moć pojedinca kako bi vodio ispunjeniji i dostojanstveniji život.
