Prijatno me iznenadio poziv da posetimo jedno seosko gazdinstvo koje se nalazi nedaleko od doma. Pokretni korisnici doma su se uputili peške, a za slabije pokretne je obezbeđen prevoz. Usputno sam razmišljao kako će izgledati to seosko gazdinstvo. U tarabom ograđenoj avliji je bila stara porodična kuća od blata, koju je gradio pradeda 1933. godine, zajedno sa drugom kućom građenom 1948. godine na temeljima prethodne iz 1921. godine. Obe kuće su građene sa kovanicama, a to je oplata punjena blatom pomešanim sa plevom. Pleva predstavlja prazno klasje pšenice. Nekad se pšenica vršila tako što se u vršilici odvajalo klasje sa žitom i stabljika za slamu. Temelji su bili od mlevenog tesanog kamena, pragovi od pečene cigle, a krov od ćeramide. Pod starom kućom je podrum sa gredama ozidan ciglama, a nova kuća ima trem sa glavnim ulazom.
Ulazilo se direktno u kujnu koja je služila kao i dnevna soba. Iz te kujne se na jednoj strani ulazilo u slavsku veću sobu koja je služila kao i spavaća soba, a na drugoj strani je bila manja spavaća soba i kupatilo. Kupatilo je imalo drveno korito podignuto na dva metra od poda sa tušem i odvodom za ispust vode. U drveno korito se sipala topla voda zagrejana na šporetu i služila je za tuširanje. Pozadi kuće su se šepurili paunovi. U sastav avlije je letnja kujna sa ostavom, a u drugom pregrađenom delu dvorišta su tri obora za svinje i dva obora za ćurke i jedno za piliće. Pored obora je i koš (ostava za kukuruz). Tu je i voćnjak sa višnjama, trešnjama, jabukama, kruškama, kajsijama, šljivama i orasima, kao i vinograd. Ispred kuće je seoski bunar (đeram) star 80 godina. Domaćini su sa vedrim i prijatnim osmehom služili goste kafom, sokom i raznovrsnim voćem. U tako prijatnoj atmosferi i mi gosti smo se prijatno osećali da nismo žurili sa povratkom u dom. Po povratku u dom svi rado prepričavamo svoje emocije sa ove prijatne posete seoskom gazdinstvu a domu smo zahvalni što povremeno organizuje ovakve i slične posete.
