Nastojanje čoveka da smanji bol i redukuje funkcionalne nedostatke usled bolesti i povrede, pretstavlja početak rehabilitacije.
Produžavanjem životnog veka, povećava se broj ljudi koji su nesposobni za samostalan i nezavistan život. Stoga rehabilitacija podrazumeva maksimalno funkcionalno osposobljavanje obolelih i povređenih lica.
Sastav rehabilitacionog tima čine:
- lekar fizijatar,
- fizio i radni terapeuti,
- a po potrebi se uključuju i lekari drugih specijalnosti kao i socijalni radnik.
Program medicinske rehabilitacije
Program medicinske rehabilitacije započinje pregledom doktora fizijatra a za samo sprovođenje terapije, zaduženi su fizio i radni terapeuti.
Cilj doma za stare je osposobiti stare osobe da mogu maksimalno biti nezavisne u svakodnevnom životu kroz program rehabilitacije.
To je zadatak kome se teži u rehabilitaciji starih osoba i zahteva kontinuitet u pojedinačnom radu što zauzvrat dovodi do poboljšanja psihofizičkog stanja korisnika.
Stare osobe se odlučuju za smeštaj u dom uglavnom sa već zapuštenom kondicijom, po pravilu lošeg psiho-fizičkog stanja, jer su to često bolesnici koji su zbog starosti i hroničnih bolesti dugo vezani za postelju ili život u stanu sa malo kretanja. Imaju smetnje u kardiovaskularnom sistemu, izraženu osteoporozu, dijabetes, hipotrofiju mišića, degenerativne promene na zglobovima, frakture, hipertenziju itd. Takođe postoje promene i u psihičkom pogledu: depresija, neraspoloženje, nemotivisanost za rehabilitaciju, nedostatak uvida u svoje opšte fizičko stanje i mogućnosti.
Medicinska rehabilitacija
Medicinska rehabilitacija podrazumeva kompleksne metode lečenja. Zasnovana je na primeni fizikalnih agenasa i kinezi-terapije kao i radne terapije. Intenzitet i vrsta terapije koja se daje starim osobama varira od slučaja do slučaja i zavisi od oboljenja, godina starosti i fizičkog stanja.
U kinezi-terapiji koriste se svi tipovi vežbi: pasivne, aktivne, aktivno podpomognute, kao i vežbe disanja. Vežbe se ne forsiraju, već se radi sa pauzama i većim odmorom, daje se dovoljno vremena za razumevanje i izvođenje određenih vežbi.
Takođe treba obratiti pažnju da su mišićno zglobni elementi u starijem životnom dobu manje elastični i skloni povređivanju a kosti izložene osteoporozi i lako lomljive.
Vežbama kroz rehabilitaciju se postiže podizanje opšte fizičke kondicije u skladu sa mogućnostima svakog pacijenta individualno.
Poboljšanjem lokalne i opšte cirkulacije sprečava se stvaranje komplikacija vezanih za neaktivnost, usporava se napredovanje hroničnih degenerativnih i reumatskih bolesti kroz očuvanje pokretljivosti zglobnih segmenata kao i pojava dekubita.
Korišćenjem švedskih lestvica razvija se snaga ramenog pojasa i jačanje kičmenog stuba u procesu postepene vertikalizacije.
Razboj se koristi u cilju postepene obuke hoda, korigovanja balansa i poboljšanja koordinacije pokreta.
Statički bicikl služi za jačanje donjih ekstremiteta kao i očuvanje obima pokreta. Osim ovih sprava u upotrebi su razne vrste hodalica i drugih pomagala koje se koriste u programu kinezi terapije.
Fizikalnu terapiju čine:
- elektroterapija (DD, GA, TENS, IFS),
- helioterapija (bioptron lamp),
- sono terapija (UZ) i
- laser terapija.
Sama primena fizikalnih agenasa kod starih lica mora biti strogo kontrolisana u pogledu doziranja. Cilj elektroterapije je smanjenje bola, smanjenje edema, stimulacija na nervno i mišićno tkivo, poboljšanje cirkulacije.
Najčešći korisnici usluga su sa neurološkim, reumatološkim i ortopetskim oboljenjima.
Proces oporavka je dug i spor, neophodna je upornost i strpljivost kako bolesnika tako i terapeuta. Što se pre započne rehabilitacija veći su izgledi za oporavak.
Fizikalna terapija starih osoba mora se primenjivati u skladu sa mogućnostima starih osoba, a tempo osposobljavanja mora biti smanjen i pravilno doziran. Primenom fizikalne terapije, možemo zaista da se pohvalimo izvanrednim rezultatima postignutim u rehabilitaciji starih osoba u domu za stare LUG.
Korisnici sa endoprotezama kukova u najkraćem roku su osposobljeni za hod. Korisnici sa moždanim udarima zahvaljujući rehabilitaciji danas hodaju i osposobljeni su za normalan život, dok korisnici kojima su amputirane potkolenice danas hodaju sa protezama.
